Fiat Idea Italijanski minivan

Fiat idea (tip 350) je mini-volumen Italijanskog proizvodjaca autombila Fiat. Nastao je 2003 godine i temelji se na sasiji Punta dvojke.

u Italiji se proizvodila od 2003 do 2012 godine. a u brazilu od 2005 i idalje je u proizvodnji.
 
Ideja je poznata po svojoj svestranosti enterijera sto uljucuje i klizna preklopljiva zadnja sedista.

2006 godine imala je facelift, a glavne promene su tamniji enterijer, hromirana maska i drugaciji bocni migavci.

Svi motori su Euro 4 sa petostepenim i sestostepenim menjacem.

Fiat Idea 1,3 JTD predstavlja novi pokušaj fabrike iz Torina da osvoji kupce. Ovaj minivan se ističe, pre svega, izuzetno varijabilnom unutrašnjošću

Prateći opšti trend, Fiat konstantno ide u visinu. Već Multipla ima impozantnih 1,70 m, Doblo je visok 1,81 m, a i mala Panda je sa svojih 1,54 m gotovo isto toliko visoka, koliko i široka. Uticaj vanova i terenaca očigledno postaje sve veći i veći, a bez obzira na klasu automobila, osvajanje visina izgleda kao da nema granica.

Zapravo, ta ideja i nije baš toliko nova koliko na prvi pogled izgleda, jer Fiat nije ni prvi ni jedini koji nudi van u klasi automobila dužine četiri metra. Već neko vreme, u istoj kategoriji, Opel nudi model Meriva, a Toyota već poznati Yaris Verso. Fiat u svom programu već prilično dugo ima Multiplu, koja je i po formatu i po konceptu sličan automobil.

Na modelu Fiat Idea, nema ničeg revolucionarnog što dosad nije viđeno, samo visina od 1,66 m izdvaja ga iz mase drugih automobila, a to je za 18 cm više od visine modela Punto, od koga potiču i tehnika i platforma. U odnosu na Punto i dužina i međuosovinski razmak su porasli za koji centimetar, no, ono što je bilo odlučujuće u dobijanju više mesta za kolena i glave putnika je drugačiji dizajn vozila, prelaz na takozvani jednovolumenski koncept. Ta promena je pozitivno uticala i na lakoću ulaženja u vozilo i na mogućnost montaže dečjeg sedišta.

Mesta ima u izobilju za automobil čija dužina je samo 3,93 m, a zbog načina na koji je postavljeno i zakošeno vetrobransko staklo, možemo reći da kabina deluje izuzetno ”vazdušasto”. Pri parkiranju, međutim, smetaju široki prednji stubovi tako da se prednji uglovi karoserije ne vide, već se samo naziru. Vožnja unazad je otežana zbog spoljnih retrovizora nedovoljnih dimenzija. Ipak, lakše je proceniti dokle seže zadnji kraj, jer iza zadnjih stubova nema mnogo karoserije.

Unutrašnjost automobila ima više vrlina nego mana, čak i ako se ne naruči panoramski stakleni otvor na krovu, koji košta 850 evra. Atmosfera je prijateljska, krajnja obrada je dobra, ništa ne lupka za vreme vožnje, dvobojni kokpit je napravljen od tvrde plastike, ali bez obzira na to ne deluje siromašno.

Volan i sedište za vozača podešavaju se i po visini, a mogu se brzo i lako dovesti u optimalan položaj, dok desna ruka sama od sebe ”pada” ka zgodnoj, dobro postavljenoj ručici menjača.

Kritike zaslužuju brisači koji su pri radu bučniji nego što bi trebalo, i grejanje koje nije dovoljno efikasno, tako da se unutrašnjost pri spoljnoj temperaturi ispod nule, teško može zadovoljavajuće zagrejati.

Prednja sedišta ne nude dovoljno bočnog oslonca, a ni mali centralni instrumenti i obrtomer bez crvenog polja ne pružaju baš mnogo zadovoljstva. Takav način postavljanja instrumenata omogućava da pregrade za sitnice budu i sa leve i sa desne strane centralne konzole. Budući da se poklopci tih pregrada teško otvaraju mogli bismo i bez njih, jer je automobil bogato snabdeven mestima za odlaganje raznih stvarčica. Ima ih ukupno 27. No, tako nešto i treba da ima jedan praktičan automobil.

Važno je da automobil bude i varijabilan, da pruža mogućnost raznovrsnog postavljanja unutrašnjeg ”nameštaja”. Ukoliko vam treba više mesta za kofere možete zadnju klupu pomeriti za 16 cm unapred, dok se istovremeno naslon postavi u potpuno vertikalan položaj. Tako se umesto početnih 320 dobilo 420 litara slobodnog prostora u zadnjem delu automobila. Ako ni to nije dovoljno možete oboriti celu klupu i naslon suvozačkog sedišta, pa ćete na raspolaganju imati čitavih 1420 litara utovarnog prostora. Zadnja klupa, inače, ima i mogućnost asimetričnog obaranja u odnosu 40:60.

Bez velikih napora, dakle, možemo dobiti slobodan teretni prostor dužine 1,15 metara. Nedostatak je to što se zadnja klupa ne može u celini izvaditi iz vozila, a nekada će možda malo smetati i to što je pod prtljažnika niži za 15 cm od donjeg praga petih vrata. Maksimalno opterećenje od 419 kg bi možda nekom moglo delovati premalo.

Karoserija je solidna i ostavlja utisak čvrstine, a čini se da pruža dobru zaštitu i u slučaju sudara. Sigurnosna oprema takođe uliva poverenje, jer automobil ima ABS kočnice, naravno sigurnosne pojaseve, naslone za glavu na svim sedištima, prednje i bočne vazdušne jastuke za glavu itd.

Međutim, ESP i prednji bočni vazdušni jastuci, spadaju u dodatnu opremu. Katalog opreme koja se dobija uz doplatu je izuzetno bogat, mada treba napomenuti da je već i osnovna verzija ovog automobila dobro opremljena. Sva ta oprema se naravno ogleda i u težini vozila, pa je automobil na testu imao skoro 1300 kg. To baš i nije lak zadatak za common-rail turbo dizel motor od 1,3 litra radne zapremine i 70 KS, koji svoju dužnost obavlja i u modelima Punto, Lancia Ypsilon i Opel Corsa.

U kvalitete ovog četvorocilindarskog motora svakako spada njegova kultivisanost, dok bismo elastičnost mogli oceniti samo kao prosečnu, s obzirom da je za ubrzanje od 80 do 120 km/h u petoj brzini bilo potrebno 20,3 sekunde.

Temperament automobila je inače dovoljan za većinu uobičajenih situacija. Osim laganog negodovanja pri polascima, posebno nakon hladnih noći, motor se lako obrče, a već pri 1750 obrtaja u minutu dostiže svoj najveći obrtni moment od 180 Nm. Tek nakon prelaska granice od 4000 obrtaja agregat postaje sirov i bučan.

Ubrzanje do 100 km/h iznosi 15,4 sekunde i to je dobar rezultat za automobil ove vrste. Maksimalna brzina je 159 km/h. Pri vožnji po auto-putu motor zadovoljno prede, a zadovoljan će biti i vozač, jer su i buka motora i buka vetra u pristojnim granicama. Pri brzini od 130 km/h, kazaljka obrtomera se zaustavlja na 3000, a nivo buke iznosi prihvatljivih 72 dB.

Ovaj motor ipak nije naročito štedljiv, jer je prosečna potrošnja na testu 7,3 litra. Kultivisani motor i dobre performanse više su prilagođeni za duge vožnje, a udobnost je sasvim prihvatljiva. Pošto je donji postroj više trimovan ka čvrstini nego ka udobnosti, neke kratke neravnine će se preneti i do putnika. Sa dugim neravninama problema nema, ogibljenje ih opušteno upija, a amortizeri imaju dovoljno slobodnog hoda čak i pri punom opterećenju. Uprkos svom visokom težištu, Fiat Idea i test dinamike polaže bez problema. Može da se vozi brzo i precizno kroz krivine, upravljivost je odlična, vozilo ne pokazuje znake podupravljanja, niti se karoserija naginje. Promena opterećenja ga ne pogađa ni najmanje. Kočnice su pouzdane i snažno i efikasno zaustavljaju vozilo. Jedina primedba se odnosi na elektromehanički upravljač, koji u City modu, nakon pritiska na dugme, treba da olakša manevrisanje u gradu, ali u srednjem položaju mu nedostaje preciznost i osećaj.

Za ovaj automobil možemo reći da nije dovoljno originalan. Izgleda da je sada za ovu torinsku fabriku funkcija važnija od forme, što može imati i svojih prednosti. Ovaj Fiat je upotrebljiv, a s obzirom na bogatu opremu, možemo reći da se za cenu od 13.290 evra, koliko košta u Nemačkoj, dobija ”mnogo” automobila.

Nema, dakle, nikakvog razloga da nova Idea ne osvoji simpatije kupaca.